Slobodan covek

Slobodan covek kao ljudsko bice poseduje sve osobine svesnog bica,koje oseca,zapaza i kreira sopstveno okruzenje. Ne moze se nikakvim stegama,prinudom,prevarom ili podvalom,drzati u zabludi ljudski intelekt. To je nesto licno sto posedujemo, to stvara nase osecanje sveta oko nas. Ma koliko nas kroz vaspitanje i obrazovanje usmeravali u opstem obrascu, prihvacenom od vecine nase etnicke grupe, nacije, drzave ili statusa pripadnosti.

Covek je razionalno bice, uvek usmeren na samoodrzanje, uvazavajuci norme,kulturu ponasanja, obicaje da bi odrzao svoju puku egzistenciju,pokusavjuci na svaki nacin,kada mu se ukaze prilika, da to menja po svom osecanju pravednosti. Takvo stanje nas upravo i odvaja od nese pripadnosti dvonoznim zivotinjama, jer posedujemo razum. Svest o nama,postojanju nas,mene i moje okoline, mi pruza nesagledive mogucnosti,prostor za licno delovanje, kreiranje okoline,vecita borba sa stereopipom, razbijanje mitova i predrasuda,bilo kod sebe ili svoje okoline.

Cesto koristimo, otrcanu frazu “civilizacija”, misleci da smo time objasnili sve. Ako prihvatimo tezu da je covek dvonozna zivotinja , koja se kroz sopstveni razvoj, uzdigla iznad zivotinje, talozeci iskustva svojih predaka, a istovremeno bogacenjem sopstvenih, stalno kroz svoje bitisanje, ucestvuje u trajanju neke nove civilizacije, on koristeci nas razum na danasnjem nivou, nema drugi znacaj sem da trajemo. Covek kao drustveno bice je istovremeno i socijalno bice, ima posebnu potrebu i svoje mesto u zatecenoj okolini, u kojoj se slucajno nasao, ne utice na svoje nastajanje, a prirodom pripadnosti uslovljen je sopstvenim trajanjem.

U svom besciljnom trajanju nastoji da shvati okolinu,prostor oko sebe, da to prihvati kao jedinu istinu,jer za druge on ne zna.Sve to itekao ostavlja trag u vidu senke na njegovom pamcenju, nikad nije apsolutno siguran sta je realno,a sta mu se samo cini,pretvarajuci se za istinu. Nemir koji ga stalno,uvek i iznova , tera da sazna pravu istinu, nekad mu vise smeta nego koristi. Sam sa sobom nije nacisto, dokle je normalno ici u nepoznato, kad mu vec okolina nameca svoja pravila kao jedinu istinu…